LGBTQAI+

Istopolni partnerski odnosi se u najvećem broju aspekata ne razlikuju od onih u heteroseksualnim parovima. Bez obzira u kakvim zajednicama živeli, raduju nas i opterećuju iste stvari: ljubav, ljubomora, prestanak strasti, prevare, gubici, rastanci…

Ono što posebno muči parove koji nisu heteroseksualni jeste stigmatizacija i ogroman otpor koje okruženje ima prema njima. Sistemska porodična psihoterapija koristi savremen, otvoren, prihvatajući i neosuđujući pristup u radu sa parovima i porodicama, koji naročitu pažnju obraća na uticaj okruženja, a pri tome se odnosi na sve one životne aspekte koje smo do sada opisali u odeljcima o ličnom i porodičnom razvoju.

Osobe koje su godinama morale da kriju svoju seksualnu orijentaciju ili koje još uvek kriju od drugih svoju vezu, svog partnera, svoju ljubav i najlepše trenutke svog života, dobijale su poruku da ono što njih čini srećnim i ono što čini deo njihovog identiteta nije dobro i zaslužuje osudu. To često dovodi do osećanja krivice, a jedan od prvih zadataka terapeuta je da za klijenta stvori sigurno mesto u kome će se klijent rešiti tog osećanja.