Bračne i porodične krize, svađe, razvodi
Porodice i parovi neminovno prolaze kroz različite faze i promene koje one nose su izazovne i unose turbulencije. Rođenje deteta, preseljenje, polazak dece u školu, odlazak dece iz porodice, penzionisanje, smrt nekog člana… Sve ove promene zahtevaju reorganizaciju života, izlazak iz komforne zone, ponovno pregovaranje i dogovaranje i pravljenje kompromisa, a to podiže tenziju i donosi pregršt povoda za rasprave.
Osim toga, naše emocije se vremenom menjaju. Strast se gubi i ponekad zaostaje za očekivanjima. Silno je razočaravajuće primetiti da vas partner ne gleda sa istim žarom kao nekada. Jednu od najvećih kriza izazivaju prevare, koje užasno opterećuju parove. Ipak, praksa pokazuje da sa adekvatnim pristupom, ovakvi lomovi mogu biti prilika da se u potpunosti redefinišu partnerski odnosi i počne iz početka. Mnogi parovi su uspeli da prevaziđu ove krize i nastave zajednički život.
Neki drugi su se odlučili za razvod, koji takođe može imati različite posledice. On se lako pretvori u opšti rat, koji iscrpljuje čitavu, čak i širu porodicu, emotivno, energetski, ekonomski i na mnoge druge načine. Ako se i odlučite na ovakav potez, terapija vam može pomoći da redefinišete porodične odnose, prihvatite i podnesete promene i reorganizujete svoj život, tako da ponovo počnete da se osećate ispunjeno i ostvareno.
Pitanja i odgovori
Kako da znam da li ćemo se rastati?
Džon Gotman je sprovodio longitudinalna istraživanja sa parovima pokušavajući da predvidi da li će se par rastati. Na osnovu njih definisao je četiri jahača apokalipse — faktore koji ukazuju na visoku verovatnoću raspada odnosa. To su: kriticizam (napad na ličnost partnera umesto na konkretno ponašanje), prezir (podsmevanje, omalovažavanje, sarkazam, osećaj superiornosti), defanzivnost (stalno branjenje, prebacivanje krivice, odbijanje odgovornosti) i postavljanje zida (emocionalno zatvaranje i prekid kontakta). Ako neke od ovih obrazaca prepoznajete u svom odnosu, vreme je da počnete da radite na njima.
Kako da prestanemo da se svađamo?
Svađe same po sebi ne moraju biti strašne — i savršeno funkcionalni parovi se svađaju. Ipak, one se često otmu kontroli i daju notu toksičnosti partnerskom odnosu. Gotmanov nalaz o magičnom odnosu 5:1 govori da kod stabilnih parova, tokom konflikta postoji pet pozitivnih interakcija na jednu negativnu. Pozitivne interakcije uključuju humor, dodir, priznanje, prihvatanje dela odgovornosti, pokazivanje razumevanja... Negativne ostavljaju mnogo jači utisak, pa je važno da pozitivno preovladava. Ključna promena na terapiji je promena pogleda na partnera — stakla kroz kojeg gledamo jedni na druge, koje vremenom postaje tamno i sve tumači negativno. Promena tog pogleda je preduslov da partneri izađu iz rovova i ponovo se povežu.
Kako da prekinem odnos koji više ne želim?
Veliki broj klijenata mi se javlja sa željom da izađu iz odnosa koji ih guši — odnosa u kojima ima nasilja, opsesivne kontrole i toksičnih obrazaca bez volje oba partnera da se menjaju. Razlozi zbog kojih osobe ostaju su nesigurnost, odsustvo podrške, strah od osude, materijalna situacija... Oni koji dugo ostaju zaborave sebe i svoje snage. Prvi korak je povratak sebi — osoba treba da se zapita šta zapravo želi i koje su njene potrebe, da se osnaži i dođe u poziciju da slobodno bira. Pa i ako izabere da ostane u vezi, neka to bude zato što ona tako hoće, a ne zato što nema izlaza.
Kako se prevazilaze porodične krize?
Porodične krize obično nastaju u prelaznim fazama — kada par počne da živi zajedno, kada dobiju decu ili kada deca odrastaju i odlaze od kuće. Ove promene zahtevaju prilagođavanje svih članova porodice. Primarne porodice se mešaju u odnose supružnika, roditelji nesvesno sabotiraju osamostaljivanje dece... Sistemski pristup pomaže klijentima da prebrode ove krize, postanu svesniji problema, prihvate nove uloge i uspostave novu strukturu. Ovakva terapija se može raditi sa čitavom porodicom ili sa pojedinim članovima.
Javite nam se za besplatne konsultacije